Најважније вести о рачуноводству - Увек будите у току

Најважније вести о рачуноводству - Увек будите у току

 

 

 

 

 

 

 Утврђен је Предлог закона о изменама Закона о порезу на добит правних лица

 

 

Влада РС утврдила је 18. октобра 2019. године Предлог закона о изменама Закона о порезу на добит правних лица и упутила га у скупштинску процедуру. Предлаже се да се одредбе овог закона примењују на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2020. годину, односно за порески период који почиње у 2020. години, а одредба којом се признају порески расходи банака настали применом одредаба Законом о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима  примењује се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2019. годину.
Према Образложењу предлагача, основна садржина и циљеви који треба да се остваре доношењем овог закона су следећи:

 

           1.  стварање услова за примену БЕПС акционог плана 13 у вези са извештавањем о трансакцијама између правних лица – чланова међународне групе  повезаних лица; 
           2.  усаглашавање са законом којим се уређује конверзија стамбених кредита индексираних у швајцарским францима;
           3. подстицање улагања у инвестиционе фондове основане у складу са законом којим се уређују алтернативни инвестициони фондови, изузимањем из основице за опорезивање добитка који инвестициони фонд оствари продајом имовине по основу које се, у складу са Законом, утврђује капитални добитак;
           4. отклањање двоструког опорезивања резидентних обвезника који делатност обављају и у иностранству признавањем права на порески кредит по основу пореза по одбитку на услуге, плаћеног у другој држави.

 

О Закону о изменама Закона о порезу на добит правних лица детаљније ћемо  писати у наредним бројевима “Рачуноводства у пракси”  по доношењу овог закона.

 

 Усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност

 

 

Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 7.10.2019. године, усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност. Закон је објављен у "Сл. гласнику РС", бр. 72/2019. од 7. октобра 2019. године и ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања.

 

Закон ће се примењивати од 1. јануара 2020. године, осим одредаба чланова 7. и 8. и одредаба које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

 

Најважније измене са применом од 1. јануара 2020. године:

 

           1. новододатим члановима 7а, 7б и 7в уређује се порески третман промета добара и услуга насталих по основу преноса вредносних ваучера;

           2. у члану 10. прецизира се порески дужник у случају издатог рачуна са исказаним ПДВ за који није имао обавезу, прецизира се да је порески дужник прималац добара, из члана 10 става 2., искључиво ако је тај промет извршен између обвезника ПДВ евидентираних за обавезу плаћања ПДВ а чланом 44. детаљније се регулише могућност исправљања погрешно обрачунатог ПДВ у већем износу;

           3.у члану 10а прописује се прецизније дефинисање промета који врши страно лице у Републици Србији по основу којег постоји обавеза одређивања пореског пуномоћника и евидентирање у систем ПДВ;

           4. уређује се место промета добара и услуга конзумације јела и пића на бродовима, односно у летилицама и возовима, као место првог укрцавања путника;

           5. одређивање места промета услуга пружених физичким лицима која нису порески обвезници на основу места њиховог пребивалишта или боравишта;

           6. прецизира се место промета за промет услуга телекомуникација, радијског и телевизијског емитовања и услуга пружених електронским путем;

           7. пореска обавеза настаје и даном издавања рачуна за промет услуга непосредно повезаних са услугама преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, независно од лица које пружа те услуге, као и за промет услуга техничке подршке приликом коришћења софтвера, хардвера и друге опреме на одређени временски период;

          8. прописује се да се у промет добара и услуга за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка, поред промета опреме и објеката за вршење делатности, не урачунава ни улагање у објекте за вршење делатности за које се наплаћује накнада, повремени промети непокретности које изврши обвезник којем промет непокретности није уобичајена делатност коју обавља, као и повремени промети услуга које се односе на промет новца и капитала, за које је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза. Такође, прописјује се да обвезник није дужан да врши поделу претходног пореза у складу са овим законом, ако утврђени проценат сразмерног пореског одбитка износи најмање 98%.

 

Измене са применом од 15. октобра 2020. године:

 

           1. прописује се смањење укупне вредности добара за која страни путник који их отпрема у иностранство може да оствари право на повраћај ПДВ са 100 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на 6.000 динара, укључујући ПДВ. Прецизира се обавеза продаваца – обвезника ПДВ да на захтев страних путника издају документацију на основу које путници могу остварити повраћај ПДВ. Продужава се рок за достављање доказа да је путник отпремио добра у иностранство на 12 месеци од дана отпремања добара.

           2. прописивање пореског ослобођења са правом на одбитак претходног пореза на промет добара и услуга који се врши у оквиру реализације инфраструктурних пројеката изградње аутопутева за које је посебним законом утврђен јавни интерес;

           3. прописује се да се ПДВ не плаћа на увоз добара који се врши у оквиру реализације инфраструктурних пројеката изградње аутопутева за које је посебним законом утврђен јавни интерес, на увоз добара по основу поправке у гарантном року и добара за посебне намене, на основу одлуке Владе, као и усклађивање са одредбама Царинског закона.

 

 

 

 Објављен је нови Закон о рачуноводству

 

 

 

Народна скупштина  је на седници одржаној 10. октобра 2019. године усвојила  Закон о рачуноводству. О Предлогу закона о рачуноводству смо опширније писали у броју 9-2019 „Рачуноводства у пракси“.

 

Усвојени текст закона задржао је спорне одредбе којима се уводи обавеза стицања професионалних звања. Правна лица и предузетници који се професионално баве пружањем рачуноводствених услуга мораће да упишу у јавни Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (на основу претходно издате дозволе коју издаје Комора овлашћених ревизора) који ће водити АПР. Један од услова за регистрацију је и да најмање једно лице буде стално запослено у правном лицу, и да то лице или предузетник испуњава услов да има професионално звање из области рачуноводства или ревизије стечено код чланице Међународне федерације рачуновођа (Интернатионал Федератион оф Аццоутантс–ИФАЦ).

 

Прелазним одредбама прописана је обавеза правним лицима, односно предузетницима да у року од три године од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона, укључујући доказе о томе да имају запослено минимум једно лице са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа. Регистар ће почети са радом 1. јануара 2021. године а пружаоци рачуноводствених услуга су дужни да изврше упис у Регистар  АПР најкасније до краја 2022. године. 
Дакле остављен је временски период у коме ове одредбе могу да буду измењене, проглашене неуставним и слично. Општи је став стручне јавности да је непходно покренути иницијативу за оцену уставности овог Закона.

 

Важно је напоменути да закон ниједном одредбом не прописује:

 

           1. обавезу чланства у професионалним организацијама,

           2. обавезу скупљања бодова, учествовања на семинарима, претплату на одређене часописе или било какву организовану едукацију,

 

Стицање нових знања и стручно усавршавање није законом прописано али је остала и даље практична потреба рачуновођа да се стално усавршавају и прате прописе на начин који сами сматрају најрационалнијим.
Лица која су у складу са ранијим законом стекла стручна звања нису дужна испуњавају услове за обављање рачуноводствен делатности без додатних полагања испита. Односно Чланом 63. Закона уређено је да лица која су стекла професионална звања у складу са Законом о рачуноводству („Службени лист СРЈ”, бр. 46/96, 74/99, 22/01 и 71/01) и Законом о рачуноводству и ревизији („Службени лист СРЈ”, број 71/02 и „Службени гласник РС”, број 55/04), могу та звања сходно користити за испуњавање захтева из члана 18. став 1. тачка 3) и став 2. тачка 3).

 

 

 

 

Објављени су нацрти Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и  Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање

 

 

На сајту Министарсва финансија објављени су:
           1. Нацрт закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана; и 
           2. Нацрт Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

 

Најважније новине које се предлажу:
         

          1. Мења се неопрезив износ зараде, предлаже се 16.300 (до сада је овај износ био 15.300 динара за лице које ради са пуним радним временом).
          2. Смањење стопе доприноса за ПИО са 26% на 25,5%. Смањење је извшено тако што је стопа доприноса на терет послодавца смањена са 12% на 11,5%.
          3. Предвиђене су олакшице за новоосновано  привредно  друштво које  обавља  иновациону делатност у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица. Олакшица се односи на зараде оснивача који су запослени у том привредном друштву. Ове олакшице важе са сваког оснивача и трају 36. месеци од дана када је основано привредно друштво а највише до месечног  износа од 150.000 динара. Доприноси за обавезно социјално осигурање за лица за која се остварује право на ослобођење, плаћају се из буџета Републике на износ најниже месечне основице доприноса а порез на зараде се не плаћа до основице од 150.000 динара
         4. Уводе се олакшице за послодавце који запосле лице које у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2019. године  није  имало  статус  осигураника  запосленог  у  смислу закона, а које је статус осигураника запосленог стекло у периоду од 1. јануара до 30. априла  2020. године. Такође олакшица важи и за лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2020. године није имало  статус  осигураника  запосленог,  односно  осигураника предузетника  у  смислу  закона,  а  које  је  статус  осигураника запосленог стекло у периоду од 1. маја до 31. децембра 2020. године заснивањем радног односа.
Ослобођење може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа новозапосленим лицем, које испуњава услове за ослобођење, повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. децембра 2019. године. Олакшица  се  остварује  као ослобођење послодавца од плаћања доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање по основу зараде новозапосленог лица исплаћене закључно са 31. децембром 2022. године. Ослобођење се остварује у висини 100% доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за зараде исплаћене у 2020. години, 95% доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за зараде исплаћене у 2021. години и 85% доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за зараде исплаћене у 2022. години.
Послодавац  се  ослобађа  обавезе  плаћања  обрачунатог и обустављеног пореза из зараде , на следећи начин: 70% пореза за зараде исплаћене 2020. години, 65% пореза на зарде исплаћене у 2021. години и 60%  пореза за зараде исплаћене у 2022. години.

 

 

 

На порталу Пореске управе омогућено је електронско подношење аконтационих пореских пријава ПДП  за порески период након обуставе поступка ликвидације и стечаја

 

 

На порталу Пореске управе у делу апликације за електронско подношење пореске пријаве пореза на добит, у складу са чланом 64. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица  ("Сл. гласник РС" бр. 113/17) са применом од 01.08.2018. године, омогућено подношење пореских  пријава са следећим ознакама врсте и основа подношења пријава:
           - 3/44 -  Пореска пријава за утврђивање месечне аконтације за порески период након обуставе поступка ликвидације;
           - 3/56 - Пореска пријава за утврђивање месечне аконтације за порески период након обуставе поступка стечаја.“

 

Изменама члана 64. Закона прописано је да порески период, за обвезника над којим је обустављен стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, започиње наредним даном у односу на дан правоснажности решења о обустави стечајног поступка. При том је за тај порески период обвезник дужан да у року од 15 дана (од правоснажности решења о обустави стечајног поступка) поднесе пореску пријаву у којој даје процену прихода, расхода и добити и обрачунава месечни износ аконтација пореза на добит. Наведене одредбе Закона примењују се и у случају обуставе поступка ликвидације у току године. Обавеза подношења Обрасца ПДП постоји од 1. августа 2018. године само што је сада омогућено подношење пореских пријава електронским путем.

 

О пореском и рачуноводственом третману поступка ликвидације и стечаја смо опширније писали у броју 5-2019 “Рачуноводства у пракси”

 

 

 

 

 Обавеза регистрације адресе за пријем електронске поште до 1. октобра 2019. године.

 

 

Према члану 21. Закона о привредним друштвима, друштво је дужно да има адресу за пријем електронске поште, која се региструје у складу са Законом о регистрацији. 

 

Прелазном одредбом прописано је да постојећа привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава који немају регистровану адресу за пријем електронске поште дужни су да региструју ту адресу у року од годину дана од дана почетка примене овог закона.

 

Oбавезу регистрације имају:

 

             1. привредна друштва,

             2. предузетници,

             3.представништва и огранци страних привредних друштава.

 

Рок за бесплатан упис адресе адресу за пријем електронске поште је 1. oктобар 2019. Године.

 

Друштва представништва и огранци страних привредних друштава за упис подносе регистрациону пријаву промене (обавезни подаци) и Додатак 31. Предузетници подносе регистрациону пријаву промене (обвезни подаци) и Додатак 16. Документацију треба доставити (лично или поштом) АПР-у.

 

 

 Влада Републике Србије усвојила је Предлог закона о рачуноводству и упутила га у скупштинску процедуру

 

  

У Предлогу закона задржана је највише критикована одредба о професионалним звањима. Међу најчешћим примедбама рачуновођа се налази да овај Закон ставља рачуновође из рачуноводствених агенција у неповољан положај у односу на рачуновође запослене код правних лица. Додатни трошкови полагања испита, лиценцирања, обавезне едукације и чланарине ће додатно повећати трошкове и отежати пословање малих агенција. Такође законом је уведен низ појмова који никавим прописима нису дефинисани (лиценцирање, континуирана едукација, професионална звања и слично).

 

Код правних лица и предузетника који желе да се професионално баве пружањем рачуноводствених услуга (тренутно их у Републици Србији према подацима Агенције за привредне регистре има око 8.000), предвиђено је уписивање у јавни Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (на основу претходно издате дозволе) који ће водити Агенција за привредне регистре, а један од услова за регистрацију је и да најмање једно лице буде стално запослено у правном лицу, и да то лице или предузетник испуњава услов да има професионално звање из области рачуноводства или ревизије стечено код чланице Међународне федерације рачуновођа (International Federation of Accoutants–IFAC). 

 

Чланом 63. Предлога закона уређено је да лица која су стекла професионална звања у складу са Законом о рачуноводству („Службени лист СРЈ”, бр. 46/96, 74/99, 22/01 и 71/01) и Законом о рачуноводству и ревизији („Службени лист СРЈ”, број 71/02 и „Службени гласник РС”, број 55/04), могу та звања сходно користити за испуњавање захтева из члана 18. став 1. тачка 3) и став 2. тачка 3). 

 

Прелазним одредбама Предлога закона прописана је обавеза правним лицима, односно предузетницима да у року од три године од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона, укључујући доказе о томе да имају запослено минимум једно лице са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа.

 

 Код правних лица и предузетника који се не баве пружањем рачуноводствених услуга не захтева се професионално звање за лице које је ангажовано на пословима вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја - одговорност за финансијске извештаје (самим тим и на избор лица којем директор/управа поверава вођење својих пословних књига) је на законском заступнику и органима управљања, надзорним и административним органима правног лица, у складу са захтевима Директиве 2013/34/ЕУ, која не прописује обавезу поседовања лиценци за рачуновође.Од осталих измена истичемо:


1. Увођење могућности за микро и мала правна лица да примењују МСФИ приликом састављања редовних годишњих финансијских извештаја;
2. прописивање нових критеријума и нових граничних вредности за одређивање величине правних лица
3. прописивање посебних критеријума за разврставање група правних лица - правних лица која се састоје од матичног правног лица и зависних правних лица:
4. предвиђа се један рок за достављање редовних годишњих финансијских извештаја (који ће обухватити и Статистички извештај) ради јавног објављивања – до 31. марта текуће за претходну годину Као изузетак, остављен је рок обвезницима ревизије финансијских извештаја да доставе ревизорски извештај и пратећу документацију до 30. јуна текуће за претходну годину, односно до 31. јула уколико се ради о ревизији консолидованих финансијских извештаја;
5. уводи се обавеза састављања тзв. нефинансијских извештаја и извештаја о плаћањима ауторитетима власти за поједине категорије друштава од јавног интереса;
6. само микро и мала правна лица (не средња као што је случај у актуелном Закону о рачуноводству) изузимају се из обавезе састављања годишњег извештаја о пословању;
7. микро правна лица ће имати обавезу саставља Напомена уз финансијске извештаје.

 

   

 

Влада Републике Србије донела је Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2020. године

 

 

  

Влада Републике Србије донела је 13. септембра 2019. године Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2020. године („Службени гласник РС”, бр. 65/2019). Према Одлуци,  минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар–децембар 2020. године износи 172,54 динара („нето”), по радном часу.

 

 

 

 РФЗО је објавио нови Образац ОЗ-7, Образац ОЗ-10  и списак документације која је потребна за остваривање права на накнаду зараде за боловање преко 30 дана

 

 

Нови Закон о здравственом осигурању ("Службени гласник РС", бр. 25/2019) донет је 3. априла 2019 и ступио је на снагу 11. априла 2019. године. О бројним  изменама досадашњих законских решења у обезбеђивању, остваривању, организацији и спровођењу здравственог осигурања опширније смо писали у броју 5-2019 часописа „Рачуноводство у пракси“.

 

Чланом 86. на другачији начин се уређује основ за обрачун накнаде зараде. Новим решењем предвиђено је да основ за обрачун накнаде зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци (раније 3 месеца) пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

 

Новина је и да зараду чини зарада за обављени рад и време проведено на раду, утврђене у складу са прописима о раду и то: 
                  1. основна зарада запосленог, 
                  2. део зараде за радни учинак, и
                  3. увећана зарада.

 

Претходним законским решењем основицу за обрачун накнаде зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања чинила је просечна зарада коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. А под зарадом се подразумевала основна зарада запосленог увећана за минули рад.

 

 Вести

 

  

 Објављен је Правилник о изменама и допунама Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе

 

Изменама Закона о порезу на добит правних лица, које се примењују почев од 1. јануара 2018. године, прописана је могућност обвезника да стално средство које се састоји из непокретних и покретних делова разврста у одговарајућу амортизациону групу у складу са начином на који је конкретно средство, а сагласно прописима којима се уређује рачуноводство, исказано у пословним књигама. Прелазним одредбама новог Правилника прописано је да се ова измењена одредба примењује на стална средства која се састоје из покретних и непокретних делова примењује на средства која су постала расположива за коришћење почев од 1. јануара 2018. године.

 

 

Изменама Закона, који се примењује од 1. јануара 2018. године, обрачун амортизације нематеријалних средстава (која су до сада била разврстана у II и V амортизациону групу и амортизовала се применом дегресивне методе на салдо групе) врши се применом пропорционалне методе сразмерно веку трајања који је опредељен моментом признавања тих средстава у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, на основицу коју чини набавна вредност сваког средства посебно. Прелазним одредбама новог Правилника прецизирано је да се постојећа нематеријална средства чији се обрачун амортизације вршио применом дегресивног метода и даље обрачунавају у складу са досадашњим начином обрачуна амортизације, обрачун амортизације по новим одредбама Закона примењује се на средства призната (постала расположива за коришћење) после 1. јануара 2018 године.

 

За нематеријална средства која су стечена путем статусне промене, почев од 1.јануара 2018. године, обвезник утврђује амортизацију на начин прописан за стална средства разврстана у I групу

 

 Изменом члана 4а Правилника, у случају када је услед покретања, закључења или обуставе поступка ликвидације порески период краћи од календарске године, амортизација за стална средства разврстана у групе од II до V утврђује се сразмерно броју дана пореског периода за који се подносе пореска пријава и порески биланс. Ова одредба се примењује и у случају стечајног поступка. 

 

Изменом члана 4а Правилника, у случају када је услед покретања, закључења или обуставе поступка ликвидације порески период краћи од календарске године, амортизација за стална средства разврстана у групе од II до V утврђује се сразмерно броју дана пореског периода за који се подносе пореска пријава и порески биланс. Ова одредба се примењује и у случају стечајног поступка. 

 

Изменама Правилника прописана су два нова обрасца за обрачун амортизације:

ОА/I -Обрачун амортизације непокретности

ОА/Н -Обрачун амортизације нематеријалних средстава

 

 

  

 

 Измене код обрачуна зарада које се примењују почев од 1. јануара 2019. године 

 

 

 1. Изменом члана 9. и 44. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање укинута је обавеза плаћања доприноса за осигурање за случај незапослености на основицу, односно на терет послодавца. У случају да се плаћање врши по збирним стопама онда се уместо стопе од 1,5% примењује стопа од 0,75%. Ова измена се примењује на све исплате почев од 1. јануара 2019. године, независно од периода на који се односе.

 

2. Најнижа месечна основица на коју се плаћају доприноси у 2019 износи 23.921 динара а највиша месечна основица износи 341.725 динара. Ови подаци објављени су у Сл. гласник РС бр. 104/2018 од 28. децембра 2018. године и примењују се на све исплате почев од 1. јануара 2019. године, независно од периода на који се односе.

 

3.  Према Одлуци о висини минималне цене рада за период јануар-децембар 2019 године ("Сл. гласник РС", бр 69/2018) Владе Републике Србије, минимална цена рада повећана је на 155,3 динара по радном часу без пореза и доприноса. Одлука се примењује од јануара 2019. године за све исплате почев од 1. јануара 2019. године, независно од периода на који се односе.

 

4.  Неопорезиви износ од 15.000 динара примењује се код обрачуна и плаћања пореза на зараде закључно за исплате са 31. јануаром 2019. године. Од 1. фебруара примењиваће се усклађени неопорезиви износ који ће објавти Влада РС. На исплате из 2017. године и раније и даље се примењује неопорезиви износ од 11.790 динара.

 

О обрачуну зарада детаљније смо писали у броју 10-2018 "Рачуноводства у пракси".

 

 

 

 

На сајту Агенције за привредне регистре од дана 31. децембра 2018. године омогућена је Претрага огласа и обавештења за регистроване привредне субјекте код којих су се стекли разлози за принудну ликвидацију 

 

 На дан 31. децембар 2018. године Агенција за привредне регистре је објавила је Претрагу огласа и обавештења за регистроване привредне субјекте где ће бити омогућена претрага података о привредним субјектима код којих је објављено обавештење да су се стекли разлози за принудну ликвидацију прописани чланом 546. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018).  На својој интернет страници, Агенција објављује обавештење код око 22.400 привредних друштава која нису доставила своје финансијске извештаје надлежном регистру до краја 2017. године за претходне две узастопне године (2015. и 2016. годину).

По истеку рока од 90 дана од дана објаве обавештења, регистратор привредних субјеката ће по службеној дужности донети акт о покретању поступка принудне ликвидације којим друштво преводи у статус "у принудној ликвидацији" и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од 60 дана.

 

 

 

 

Народна Скупштина Републике Србије усвојила је 7. децембра 2018. године низ закона који су објављени у „Службеном гласнику РС“, број 95/2018 од 8. децембра 2018. године. У наставку наводимо најважније законе које ћемо коментарисати у броју 12-2018 "Рачуноводства у пракси"  и наредним бројевима:

 

1. Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица

2. Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

3. Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање

4. Закон о Централном регистру обавезног социјалног осигурања

5. Царински закон

6. Закон о буџету Републике Србије за 2019. годину

7. Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему

8. Закон о царинској служби

9. Закон о изменама и допунама Закона о јавној својини

10. Закон о измени Закона о републичким административним таксама

11. Закон о изменама и допунама Закона о играма на срећу

12. Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији

13. Закон о изменама и допунама Закона о јавном дугу

14. Закон о изменама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу

15. Закон о изменама и допунама Закона о дувану

16. Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину

17. Закон о накнадама за коришћење јавних добара

 

 

 

Почев од 27.августа 2018. порески обвезници су дужни да Пореској управи достве податке о свим издвојеним пословним јединицама 

 

Пореска управа је 23.августа 2018. године објавила Техничко упутство за пријављивање складишног и пословног простора преко портала Пореске управе.

 

Порески обвезници су дужни да Пореској управи достављају податке о свим складишним, односно пословним просторијама у којима обављају делатност као и да уредно пријављују евентуалне измене тих података, почев од 27. августа 2018. године. Пријаве се подносе искључиво електронским путем преко портала е-ПОРЕЗИ.

Изменама члана 25. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, уводи се обавеза пореског обвезника да Пореској управи достави податке о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако ови подаци нису већ достављени Пореској управи.

Према мишљењу Законодавца, квалитетнија и свеобухватнија евиденција о свим адресама и локацијама на којима обвезник обавља делатност, без обзира на основ коришћења (власништво, закуп и др.) и за које пословне потребе (производња, складиште, канцеларије и др.), довела би до знатног убрзања поступака контрола, односно начина доказивања у пореским контролама.

Чланом 176а прописано је да ко складишти, односно смешта добра или дозволи складиштење, односно смештање добара за која не поседује прописану документацију о пореклу тих добара, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Изменом члана 176а иста казна прописана је и за онога ко складишти, односно смешта добра у просторијама о којима није обавестио Пореску управу.

За наведена кривична дела одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година.

Затечена роба се одузима.

Изменама члана 179 прописана је новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара за прекршај уколико правно лице не достави Пореској управи податак о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар, укључујући и податак о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи или ако пријави нетачне измене података.

Прелазним одредбама предвиђено је да се обавеза достављања података о свим пословним просторијама у којима се врши складиштење, односно смештај добра, као и о просторијама у којима се обавља регистрована делатност, примењује по истеку 120 дана од дана ступања на снагу овог закона односно од 26.августа 2018. године.

 

 


 

 

Почела је примена новог Закона о финансијској подршци породици са децом

 

На седници Народне скупштине Републике Србије од 14.децембра 2017. године донет је Закон о финансијској подршци породици са децом који је објављен у „Сл. Гласнику РС“, бр 113-2017. Овај закон је ступио на снагу 25. децембра 2017. године, а примењује се од 1. јула 2018. године.

На основу члана 38. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 113/17 и 50/18), Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доноси Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом који је објављен у "Службеном гласнику Републике Србије" бр. 58-2018.

Прелазним одредбама Закона прописано је да ће се поступци за остваривање права на одсуство са рада и накнаду зараде односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета који су започети пре почетка примене Закона окончати у складу са прописима који су били на снази у време отпочињања породиљског одсуства.

Право на родитељски додатак за децу рођену пре почетка примене Закона, оствариће се у складу са прописима који су били на снази на дан рођења детета.

Исплате по решењима донетим пре почетка примене Закона, као и у поступцима који су решени у складу са прописима који су били на снази до почетка примене Закона, вршиће се у складу са прописима који су били на снази до почетка примене Закона.

Право на родитељски додатак за децу рођену на дан ступања на снагу Закона о финансијској подршци породици са децом ("Службени гласник РС", број 113/17), 25. децембра 2017. године, и касније, закључно са 30. јуном 2018. године, које се остварује у складу са прописима који су били на снази на дан рођења детета а исплаћује у једнаким месечним ратама, ускладиће се по службеној дужности, почев од 1. јула 2018. године, са бројем рата и месечним износима родитељског додатка утврђеним овим законом. Исплата права на родитељски додатак члана вршиће се у року од шест месеци од дана примене овог закона.

Нови Закон мења начин утврђивања висине накнаде, шири круг корисника накнаде, преноси обавезу исплате накнаде са послодавца на надлежни орган јединице локалне самоуправе, уводи ново право на остале накнаде. Најзначајније новине су:

1.Основица накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће. Месечна основица накнаде зараде не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева.

2. Утврђивање месечне основице накнаде зараде односно накнаде плате, врши надлежни орган јединице локалне самоуправе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, односно плате а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, на дан подношења захтева за остваривање права.

3. Уводи се ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета. Ово право омогућиће великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета. Реч је о женама које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства, или су радно ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. Поред тога ово право моћи ће да остваре и жене које су пољопривредни осигураници. На овај начин пружиће се посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада неће морати да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће, и у ком облику ће их редуковати, а држава ће им обезбедити накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално, односно пензијско и инвалидско осигурање.

4. Ново законско решење омогућиће смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.

5. У периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за социјална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника. Како је исплата прихода који имају карактер зараде регулисана посебним сетом прописа који прописују обавезе за послодавца као исплатиоца прихода, део тих прописа мора се ускладити са новим начином обрачуна и исплате ових накнада. Ово се посебно односи на прописе који прописују подношење пореских пријава за порезе и доприносе по одбитку.

6. Такође, овим законом се успоставља и додатна заштита деце из посебно рањивих група (деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце без родитељског старања и деце корисника новчане социјалне помоћи).

7. Посебна подршка пружиће се и родитељима по основу рођења првог детета имајући у виду повећане трошкове који су неопходни у првим данима рођења детета.

 

О примени новог Закона о финансијској подршци породици са децом пишемо опширније у броју 9-2018 “Рачуноводства у пракси”.

 

 


 

 

Донета је Одлука о изменама и допунама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину.

 

Влада Републике Србије је на седници од 30. јула 2018. године донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину („Сл. гласник РС“, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017, 92/2017 и 29/2018). Одлука се примењује од 1.августа 2018. године.

 

Изменама се проширује круг лица на која се примењује програм тако да се Програм примењује и на предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која послују са државним, односно друштвеним капиталом (без обзира на да ли је он већински). Такође је за наведена лица искључен услов постојања стечајног разлога.

 

Новоуведеним ставовима прописује се да уколико субјект приватизације или предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом заснује радни однос или радно ангажује по било ком основу лице које је утврђено као вишак запослених и коме је исплаћена отпремнина из буџета Републике Србије је у обавези је да изврши повраћај исплаћених средстава у буџет Републике Србије, са припадајућом затезном каматом, почев од дана исплате средстава из буџета Републике Србије на текући рачун субјекта приватизације или предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

 

Такође, за предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, које је вишак запослених решило исплатом отпремнине из буџета Републике Србије за свако ново заснивање радног односа или радно ангажовање прописана је обавеза прибављања претходне сагласности министарства надлежног за послове привреде и министарства надлежног за послове рада и запошљавања.

 

О претходној Одлуци писали смо опширније у броју 6-2018 “Рачуноводства у пракси” у делу који се односи на исплату отпремнина.

 

 


 

 

Донет је Правилник о о изменама и допунама Правилника о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају централног регистра фактура

 

 

Министар финансија је 25.јула 2018. године донео Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају централног регистра фактура који ступа на снагу 8. августа 2018. године.

 

Изменама Правилника прописано је да се у Централни регистар у подацима о фактурама уноси и и податак о рекламацији дужника на регистроване фактуре.

 

Додат је став у члану 10 којим се прописује да уколико дужник утврди да фактура није исправно регистрована у централном регистру фактура о томе обавештава повериоца и у случају потребе уноси у централни регистар фактура, у поље рекламације, податке за ту рекламацију, у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом.

 

На основу рекламација у централном регистру фактура ће се обезбедити посебна евиденција и подаци о рекламираним фактурама, у циљу вршења надзора у складу са законом.

 

О обавези и поступку регистрације издатих фактура јавном сектору писали смо у броју 3-2018 “Рачуноводства у пракси”.

 

 

 

 

 

 

КОНТАКТИРАЈТЕ НАС:

Шаљем поруку...

Дошло је до грешке!

Порука примљена.

Copyright  ©  2018  www.racunovodstveni.rs  -  сва права задржана